DOOQ: NOVA GEOGRAFIJA DIZAJNA

Portugal već godinama privlači pažnju ljudi koji se bave enterijerima, a razlog za to ne završava se na novim hotelima i restoranima Lisabona i Porta. Iza slike koju danas svi dobro poznajemo postoji starija i važnija priča o fabrikama, malim radionicama, obradi kamena i drveta, metalu, keramici i generacijama ljudi koji znaju kako se predmet zaista pravi. Savremeni portugalski dizajn dobio je međunarodnu publiku relativno skoro, dok je infrastruktura koja ga omogućava tamo odavno.

DOOQ je nastao u tom okruženju, a njegove kolekcije teško je vezati za jednu školu ili deceniju. Sedamdesete se povremeno pojave u volumenu, Art Deco u geometriji i sjaju metala, italijanski dizajn u proporcijama, dok pojedini predmeti prizivaju enterijere starih hotela u kojima su kamen, tamno drvo i dobra fotelja bili sasvim dovoljni. Te reference prolaze kroz savremenu produkciju i završavaju u formama koje ne deluju kao istorijska vežba.

Pliè stolovi i konzole, Mosaico modularne sofe, fotelje i poufovi, Twin klupe i poufovi, Slide sofe, fotelje i stolice, Nest i Cubu stolice, Nouvelle Donne trpezarijski sto, Colin fotelja i Milano stolovi i konzole trenutno daju najpotpuniju sliku tog pristupa. Razlike među njima su velike, ali proporcije, materijali i obrada detalja drže čitavu priču na okupu.

Veliki deo privlačnosti DOOQ-a nalazi se u materijalima. Drvo, metal, kamen, staklo i keramika ulaze u konstrukciju, menjaju težinu predmeta i određuju kako će izgledati iz različitih uglova i u različito doba dana. Portugalska proizvodnja najjasnije se vidi izbliza, kroz obradu ivice, spoj dve površine, meru metalnog detalja ili način na koji kamen završava jednu liniju.

Mosaico posebno dobro pokazuje koliko se odnos između nameštaja i arhitekture promenio. Široki moduli mogu da podele veliku sobu, naprave novu putanju ili okupe sedenje u njenom središtu, bez stare pretpostavke da sofa pripada zidu. Proporcije ostaju mirne čak i kada kompozicija postane velika, pa se Mosaico lako može zamisliti u rezidencijalnom enterijeru, hotelu ili lobiju koji traži drugačiju organizaciju.

Pliè polazi od manjeg broja elemenata. Konzole, pomoćni i centralni stolovi grade se kroz tanke plohe, zaobljene linije i precizno rešene odnose između metala i forme, zbog čega se lako povezuju sa umetnošću, kamenom, grubim zidom ili starom drvenom stolicom koja sa njima nema nikakvo porodično poreklo. Upravo takva kombinovanja daju više od pokušaja da se cela prostorija sastavi iz jedne serije.

Slide razvija istu ideju kroz modularne i klasične sofe, fotelju, stolice i poufove, dok Nest i Cubu ostaju u kompaktnijem formatu dining i bar stolica. Twin se pojavljuje kao klupa i kroz dve varijante poufa, što dodatno širi mogućnost da se pojedini elementi koriste samostalno, bez potrebe da oko sebe povuku ostatak iste serije.

Takvi elementi postanu još važniji kada se predmet nađe među stvarima koje već imaju svoju istoriju. Mosaico pored nasleđenog komada, Pliè ispod velike slike ili Cubu uz sto napravljen nekoliko decenija ranije daju mnogo zanimljiviju sliku od sobe u kojoj sve pripada istom programu. Enterijeri se ionako retko grade odjednom. U njih ulaze umetnost, stvari sa putovanja, predmeti koje smo dobili, ono što je već bilo tu i poneka nova stvar koja promeni odnos svega oko sebe.

Na toj ideji počinje saradnja DOOQ-a i NOT A STUDIO. Discover će predstavljati odabrane modele, dok saradnja obuhvata njihovu selekciju i nabavku za konkretne projekte, uz dalji razvoj kroz enterijere i sadržaj koji će pokazati kako DOOQ funkcioniše van studijskih fotografija. Regionalno predstavljanje brenda tako dobija arhitektonski kontekst, a svaki projekat ostavlja dovoljno prostora da se iz ponude uzme tačno onoliko koliko mu je potrebno.

Aktuelna kolekcija otvara tu saradnju i ujedno objašnjava zašto je DOOQ ušao u Discover. Razlike među predmetima dovoljno su velike da ih ima smisla birati pojedinačno, prema prostoru u koji dolaze, što je verovatno i najbolji način da se sa ovakvim brendom radi.